ZOVU GA “TIHIM UBICOM”, A OD OVOG STANJA PATE MNOGI: Direktno udara na srce, a skoro nikad nema simptome

Sve što treba da znate o holesterolu i tegobama koje izaziva kada je povišen ili snižen.

Povišen holesterol je jedna od najčeščih boljka kod nas i, pored hipertenzije, jedno od stanja koje ima najopasnije posljedice po ljudsko zdravlje i život. Šta je holesterol i zašto je toliko važno držati njegove vrijednosti u granicama normale?

Holesterol je masna supstanca koju naše tijelo proizvodi kako bi obavljalo brojne važne funkcije, uključujući izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju hormona. Međutim, visok nivo holesterola u krvi može da predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. Evo šta sve treba da znate o holesterolu, od simptoma, preko ishrane, prevencije i posledica koje su i te kako opasne…

Simptomi visokog i niskog holesterola
Povišen nivo holesterola u krvi često ne uzrokuje vidljive simptome. To je razlog zašto se često naziva “tihi ubica”. Simptomi se obično ne pojavljuju dok vreijdnosti ovih masnoća ne postanu toliko visoke da dovedu do ozbiljnih komplikacija poput srčanih bolesti. Zato je redovno testiranje nivoa holesterola od suštinskog značaja.

Niski nivoi holesterola u krvi takođe mogu biti problem. Takođe, ni kada je snižen holesterol ne daje neke jasne simptome, ali može da dovede do poremećaja hormonskog balansa ili problema sa apsorpcijom vitamina.

Opasnosti

Visok holesterol može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući: 

srčane bolesti,
infarkt miokarda,
moždani udar,
ateroskleroza (zadebljanje arterijskih zidova).

Kod ovog posljednjeg se povećava rizik od stvaranja aterosklerotskih plakova, što može da dovede do blokade krvnih sudova i smanjene cirkulacije.

Kako spriječiti probleme?

Kao i kod većine bolesti, prevencija je ključna. Evo nekoliko koraka koje možete da preduzmete:

Zdrava ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, ribom i nemasnim mlečnim proizvodima.
Redovna fizička aktivnost – najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja nedeljno.
Ograničavanje unosa zasićenih i transmasnih kiselina.
Kontrolisanje tjelesne težine.
Prestanak pušenja i ograničenje konzumacije alkohola.

Šta može, a šta ne treba da se jede?

Ishrana je veoma važan faktor za prevenciju povišenog holesterola, a i jedna o dključnihh navika koje treba da se koriguju u,koliko je problem već dstektovan.

Evo kako treba da izgleda ishrana osobe koja ima povišen holesterol.

vlaknaste namirnice (npr. ovsena kaša, integralne žitarice) pomažu u snižavanju LDL (lošeg) holesterola;
omega-3 masne kiseline iz ribe (npr. losos, skuša) korisne su za srce;
voće i povrće bogato antioksidansima (npr. borovnice, spanać) pomažu u očuvanju zdravlja krvnih sudova;
smanjen unos soli, šećera i zasićenih masti.

Namirnice koje treba da izbjegavate ukoliko imate povišen holesterol:

hrana bogata zasićenim mastima (pržena hrana, brza hrana);
transmasne kiseline (prerađena hrana, kolači);
pojačan unos šećera i visokog fruktoznog kukuruza (gazirani napici, slatkiši).

Kontrola holesterola je ključna za očuvanje srčanog zdravlja. Redovni ljekarski pregledi, zdrava ishrana i aktivan način života mogu značajno da smanje rizik od srčanih bolesti povezanih sa ovim masnoćama.

Izvor: Lepa&Srećna