Usporite starenje za 6 godina: Primenjujte ovih 8 navika svakog dana i rezultat je zagarantovan!

Usvajanje navika kao što su ishrana za zdravlje srca, redovna vežba i dovoljno sna ne samo da pomažu u smanjenju rizika od događaja kao što su srčani udar i moždani udar – oni takođe mogu usporiti biološko starenje, sugeriše nova studija.

Šta je biološka starost i kako se meri?

Nije sasvim lako odgovoriti na pitanje šta je biološko doba, ali ukratko bi se moglo reći da ono određuje koliko vam je vremena ostalo da živite. Složene i dinamične biološke promene dovode do starenja i povećavaju rizik od bolesti i povreda. Biološko doba se odnosi na prepoznavanje promena koje pokreću ove procese.

Postoji nekoliko načina za merenje biološke starosti, uključujući genetske testove kao što je merenje dužine telomera (oni su kao kapice na krajevima hromozoma koje se skraćuju kako osoba stari). Ali stručnjaci se uglavnom slažu, ako želite da dobijete korisnu procenu svog zdravstvenog stanja, proverite svoju težinu, krvni pritisak, kompletnu krvnu sliku (holesterol, šećer u krvi) i to je ipak najbolji način. “Testovi koji su komercijalno dostupni za merenje biološke starosti ne bi trebalo da se smatraju značajnijim od procene lekara. Dobivanje epigenetskog testa može dati pojedincu pogrešan odgovor i uzrokovati da ta osoba postane preterano zabrinuta ili pod stresom”, objasnio je dr. Michal Jazvinski, direktor Centra za starenje Univerziteta Tulane u Nju Orleansu za svakodnevno zdravlje.

Za razliku od hronološke starosti, koja se određuje datumom rođenja, biološka starost može biti starija ili mlađa na osnovu različitih zdravstvenih parametara. Studija je ispitala da li osam promenljivih faktora važnih za zdravlje srca može da uspori biološko starenje:

• Dijeta
• Vežbanje
• Upotreba duvana
• Težina
• Holesterol
• Šećer u krvi
• Krvni pritisak
• Spavanje.

Među više od 6.500 učesnika studije koji su pratili ovih osam parametara za optimalno zdravlje srca imali su prosečnu biološku starost oko šest godina mlađu od svoje hronološke starosti, prema preliminarnim nalazima predstavljenim u Američkom udruženju za srce (AHA).

„Kako se zdravlje srca poboljšava, biološko starenje se usporava“, kaže viši autor studije dr Nour Makarem, docent za epidemiologiju na Školi za javno zdravlje Medicinskog centra Kolumbija Univerziteta Irving. “Ovo je važno jer je sporije biološko starenje povezano sa manjim rizikom od smrti i bolesti i više godina života u dobrom zdravlju.” 

Nasuprot tome, učesnici studije koji su imali najgore kardiovaskularno zdravlje bili su biološki oko pet godina stariji od svoje hronološke starosti. „Pokazujemo da osam promenljivih zdravstvenih ponašanja i zdravstvenih faktora koji mogu da dovedu do srčanih oboljenja kada su neoptimalni takođe mogu da ubrzaju proces starenja tela“, kaže dr Makarem.

Snažna osmica za zdravlje i dugovečnost

Svih osam faktora koje su istraživači procenili nalaze se na kontrolnoj listi AHA Life’s Essential 8, koja opisuje šta ljudi mogu da urade da bi vodili zdrav način života. Evo stvari koje ljudi treba da rade za optimalno zdravlje srca i visoke rezultate prema AHA:

• Dijeta. Strogo se pridržavajte mediteranske dijete koja uključuje cjelovitu hranu, puno voća i povrća, nemasne proteine, orašaste plodove, semenke i kuvanje sa zdravim uljima poput maslina i repice.
• Vežbanje. Ciljajte na 150 minuta vežbi umerenog intenziteta ili 75 minuta vežbi snažnog intenziteta svake nedelje.

• Duvan. Izbegavajte sve oblike nikotina, uključujući e-cigarete, kao i pušenje cigareta i cigara. Težina. Održavajte indeks telesne mase (BMI) od 18,5 do 24,9.
• Holesterol. Umesto da se fokusirate na ukupni holesterol, pokušajte da smanjite štetne masti u krvi kao što su trigliceridi i holesterol lipoproteina niske gustine (LDL). Šećer u krvi. Održavajte zdrav nivo šećera u krvi, što se može proveriti testovima krvi koji pokazuju takozvane nivoe hemoglobina A1C, koji odražavaju prosečne nivoe šećera u krvi tokom otprilike tri meseca. Krvni pritisak. Pokušajte da održite krvni pritisak oko 120/80 mmHg. Spavanje. Odrasli treba da spavaju sedam do devet sati.

Uvođenje zdravih navika takođe daje rezultate kasnije u životu

“Nikad nije kasno da pokušate da poboljšate svoj rezultat kardiovaskularnog zdravlja”, kaže Lloid-Jones, MD, koji nije bio uključen u ovu studiju. “Što ranije počnete, to bolje, ali nikad nije kasno. Vidimo korist od poboljšanja kardiovaskularnog zdravlja u svakoj fazi života.”

„Ljudi sa niskim rezultatima koji nisu sigurni kako da počnu da prave poboljšanja možda će morati postepeno da unose promene i fokusiraju se na zdravstvene navike kao što su koliko spavaju ili šta jedu“, savetuje dr Makarem. Poboljšanje navika u ishrani i vežbanje mogu dovesti do regulacije drugih važnih faktora, kao što su krvni pritisak ili težina. „Važno je zapamtiti da ne treba sve da postignete odmah, dovoljno je da se fokusirate na postepene promene u svom odnosu prema sopstvenom zdravlju“, kaže Makarem.