OVAJ OBIČAJ POMAŽE SVAKOM SRBINU! Sutra se slavi Ikona Presvete Bogorodice Trojeručice,

Sveštenomučenici Proklo i Ilarije

Ovi mučenici behu rodom iz Kalipte u Aziji, i Prokl beše stric Ilariju. Postradaše u vreme Trajanovo. “Kakvoga si roda?” upita sudija Prokla. Prokl odgovori: “rod je moj Hristos, i nadežda moja Bog moj”.

Kad mu sudija pripreti mukama, Prokl reče: “Kad se vi bojite da prestupite zapovest carevu, da ne bi pali u kratkovremene muke, koliko se tek mi hrišćani bojimo prestupiti zapovest Božju, da nebi pali u večne muke!”

Kada Prokla mučiše, tada Ilarije pristupi sudiji i reče: “i ja sam hrišćanin”. Posle mnogih mučenja, obojica biše na smrt osuđeni, i to: Prokla raspeše na krst, a Ilariju odsekoše glavu mačem. I odoše oba u radost Gospoda svojega.

Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: njihovim molitvama spasi duše naše.

Prepodobni Mihail Malein

Čovek plemenita i bogata roda. Prezrevši zemna blaga u mladosti povuče se na goru Malea, kod Sv. Gore, gde se podvizavaše, čisteći svoje srce postom i molitvom. Imao je docnije mnogo učenika, od kojih je najznamenitiji sv. Atanasije Atonski. Skončao mirno oko 940 god.

Sveta mučenica Golinduha

Persijanka; stupila u brak s nekim persijskim volhom, i živela u braku tri godine.Tada imala viđenje angela, koji joj pokaza onaj svet: muke grešnika i nevernika i radost pravednika. Ona po tom napusti muža i krsti se. Na krštenju dobi ime Marija. Gonjena mužem ona bi osuđena na doživotnu tamnicu.

U tamnici provede 18 godina, i ne pokoleba se u veri. Po tom beše bačena u neku jamu, no bi spasena Bogom, i pred neku strašnu zmiju, no zmija je ne povredi. Kada neki zli mladići behu poslati k njoj, da je oskvrne, Bog je učini nevidljivom za njihne oči.

Udivljeni njenim stradanjem mnogi Persijanci primiše veru Hristovu. Posetila Jerusalim, gde izobliči jeres Sevirovu, koja je učila da je božanstvo u Hristu postradalo, zbog čega su čitali. Najzad, propovedajući veru pravu mirno skončala blizu grada Nisivije, 587 god.

Sveta Veronika

To je ona krvotočna žena, koju je Gospod iscelio (Mat. 9, 20). Iz blagodarnosti prema Gospodu svome iscelitelju, Veronika poruči te joj se napravi statua Gospoda Isusa, pred kojom se ona molila Bogu. Po predanju ova statua bila je sačuvana do vremena cara Julijana Odstupnika, koji je pretvori u statuu idola Zevsa.

Ovo je jedan od najređih slučajeva, da su se statue svetiteljske upotrebljavale u istočnoj crkvi. Kao što je poznato to je docnije postao opšti običaj zapadnih crkava. Sv. Veronika ostala je predana veri Hristovoj do smrti i upokojila se mirno.

Sveti mučenici Teodor i Jovan

Otac i sin, po poreklu Varjazi, koji behu kršteni, pa se doseliše u neznabožni grad Kijev da žive. Jarosni neznabošci srušiše kuću nad njima, te obojica pogiboše za Hrista. Njihove se mošti pokoje u Antonijevim pešterama. Njima se najviše mole bezdetni i oni kojima se deca ne drže.

Ikona Presvete Bogorodice Trojeručice

Ikona Trojeručica je, prema predanju, iscelila ruku Svetog Jovana Damaskina kada mu je ona odsečena po zapovesti damaskog kalifa. Sveti Jovan Damaskin se, naime, kako pismima tako i rečima borio protiv ikonoboraca, ali je međutim bio oklevetan i nepravedno kažnjen.

Iscelila ga je Presveta Bogorodica, dok se pred ovom njenom ikonom ožalošćen molio. On je iz blagodarnosti za učinjenu milost pridodao njenom liku treću ruku, po čemu je ona dobila ime Trojeručica.

Najveće čudo “Trojeručica” čini u dušama vernih poklonika. Njen veličanstveni, devstveni lik, pun umiljenja i ozbiljnosti, potresa srca pobožnih poklonika, utiskuje se tajanstveno u celomudrenu dušu i vodi je duhovnom obnovljenju.

Kroz prisustvo svoje svete ikone, Presveta Bogorodica, kao mnogosažaljiva Majka, ostvaruje najveće čudo – spasenje u Hristu svoje dece. Nju kao Majku Božiju treba sinovski da molimo da ublaži bol, nevolju i patnju svih, a posebno pravoslavnih Srba, duhovnih potomaka prepodobnog Simeona i svetog Save, svih onih koji suzama i krvlju mnogo puta do sada plaćaju svoje istrajavanje u pravoslavnoj veri.

Na kraju, setimo se i reči jedne himne Bogorodici: “Svi joj se poklanjamo, moleći se: ne zaboravi srodničku pripadnost, Mati Božija, svih vernih koji poštuju sveti obraz tvoje ikone”.