OTAC PREDRAG UPOZORIO VERNIKE NA NAJVEĆE GREŠKE KOJE RADE SVAKODNEVNO: Ove reči će vam danima odzvanjati u glavi

Otac Predrag Popović često koristi svakodnevne situacije kao primere u svojim govorima, nastojeći da razjasni nedoumice i istakne moralne vrednosti koje vernici treba da neguju

Otac Predrag Popović vrlo često se osvrne na situacije iz svakodnevnog života i pokušava da svojim govorima reši mnoge nedoumice i ukaže na vrednosti sa kojima vernici moraju živeti i nositi se sa problemima koji im se nađu na putu.

Ovoga puta ukazao je na smisao života koji po njemu nije borba za materijalne stvari kojima mnogi teže u životu, već borba za spasenje, a šta to tačno znači, saznajte u nastavku.

– Život jeste borba, jeste surova borba! Ali braćo i sestre ne borba za hleb, već borba za spasenje.

Borba da se očuva brak, da se očuva mir, borba da se deca vaspitaju, borba da se siromašni oko nas, bolesni, rodbina naša, takva kakva je, spase i pomogne.

Život je borba neizmernih razmena, na nivou najobičnijih ljudi, koji se svaki dan bore, da odu na posao i da se vrate. Borba sa osećajima u sebi, borba sa sumnjom, borba sa strastima.

– Život je braćo i sestre, borba, ali ne kao što mnogi misle da se opstane u životu. Nemojte da ste prosti, da ste glupi.

Nije borba da dugo živimo i da možemo da ostvarimo sve svoje snove ovde, da imamo puno para, da tako budemo zaštićeni.

Lagali su nas kada su nam pričali da čovek mora da se bori za sebe, za bolji položaj, za bolje školovanje. Ne! Život je borba za spasenje i za carstvo nebesko – rekao je otac Predrag.

Predrag Popović (sveštenik Srpske pravoslavne crkve, oženjen Ivanom, otac Teodore, Petra i Pavla), od oca Duška i majke Smiljane, rođen je 23. decembra 1983. godine u Slavonskom Brodu, gde je i započeo osnovno školovanje.

Ratna dešavanja početkom devedesetih godina primoravaju njegovu porodicu na preseljenje u Vrnjačku Banju, gde pohađa osnovnu školu „Popinski borci“.

Srednjoškolsko obrazovanje stiče u kraljevačkoj elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“, a nakon toga upisuje Bogoslovski fakultet u Beogradu, gde diplomira na predmetu Pastirska psihologija, kod sadašnjeg patrijarha, a tada vladike Porfirija, na temu „Samoljublje u duhovnom i duševnom životu.

Najpre je kao veroučitelj službovao u školi „Popinski borci“, potom u OŠ „Akademik Radomir Lukić“ u Miloševcu, da bi, pošto ga je episkop požarevačko-braničevski Ignatije 16. oktobra 2011. rukopoložio u čin đakona – prešao u Svilajnac.

Tamo je radio kao katiheta u srednjoj poljoprivredno-veterinarskoj školi sa domom učenika (gde je oformio kabinet za versku nastavu i organizovao takmičenje za učenike koji su u velikom broju pohađali ovaj predmet), a ujedno bio i koordinator verske nastave.

U čin jereja biva rukopoložen 29. jula 2012. godine, a tri dana kasnije po blagoslovu vladike Ignatija dolazi u svoju prvu parohiju- Rakinac sa Radovanjem (opština Velika Plana).Tokom bezmalo šestogodišnjeg službovanja, u ovim naseljima otac Predrag je ostavio dubok trag.

Zahvaljujući njegovim velikim ličnim naporima i harizmi, uz pomoć žitelja Radovanja, firmi i privatnih darodavaca, u obnovljenom parohijskom domu u Spomen kompleksu Radovanjski lug zaživeo je muzej vožda Karađorđa, vođe Prvog srpskog ustanka i rodonačelnika dinastije Karađorđevića.

Prvog maja 2018. otac Predrag dolazi u Veliku Planu gde služi pri crkvi Svetih apostola Vartolomeja i Varnave, a biva postavljen i za starešinu crkve Vaskrsenja Svetog Lazara Četvorodnevnika pri kapeli na gradskom groblju.