KOJI SU SIMPTOMI VELIKOG KAŠLJA? Evo šta je ALARM za odlazak kod lekara, KOMPLIKACIJE ove bolesti mogu da budu smrtonosne

Koji su simptomi velikog kašlja i na koji način da se zaštite od infekcije? O bolesti koja ovih dana puni lekarske ordinacije, i od koje je prema izjavi dr Vladislava Vukomanovića, dečjeg kardiologa i upravnika Pedijatrijske klinike na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić” već preminulo četvoro dece, a jedno je na respiratoru, razgovaramo sa spec. dr med. Svetlanom Popović, infektologom.

– Veliki kašalj ili pertussis je akutno infektivno kontagiozno oboljenje koje izaziva bakterija bordetella pertusis. Karakteriše ga kašalj u vidu zacenjivanja, zbog čega se zove veliki kašalj, zacenka, magareći kašalj ili kukurekavac – objašnjava dr Popović.

Prema njenim rečima veliki kašalj je kosmopolitsko oboljenje, nije sezonskog karaktera, a najčešće obolevaju deca od jedne do pet godina.

– Nisu pošteđena ni odojčad, već od drugog meseca života, dok školska deca obolevaju ređe. Vrlo retko obolevaju i odrasli, ako ranije nisu bolovali ili nisu vakcinisani.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ krajem novembra obavestio je građane da ako kašlju duže od dve nedelje, a taj se kašalj ne može dovesti u vezu s drugim oboljenjima, mogu kod njih urade laboratorijsko ispitivanje kako bi se ustanovilo da li je u pitanju veliki kašalj.

Veliki kašalj se lako širi

Izvor zaraze, navodi doktorka, isključivo je bolesnik od samog početka, a zaraznost traje 4 do 5 nedelja kod nelečenih pacijenata, a 1 do 2 nedelje kod lečenih.

– U pitanju je kapljična infekcija sa vrlo visokim indeksom kontagioznosti. Prilikom kašlja vazdušna struja je veoma jaka, te se kapljice mogu raspršiti nekoliko metara daleko, što povećava mogućnost širenja pertusisa. Zato su pre sistemske vakcinacije epidemije bile česte i zahvatale su svu decu jedne škole, dvorišta, ulice, pa čak i celog sela.

Početni simptomi su curenje iz nosa, blaži kašalj, učestalo kijanje, povišena telesna temperatura, iscrpljenost i malaksalost.

Kasniji simptomi su teži kašalj i česte epizode zacenjivanja.

Bolest ima 3 stadijuma

Bolest ima tri stadijuma, kataralni, koji traje 5 do 15 dana, karakteriše ga suv kašalj, uglavnom noćni i tada je bolesnik zarazan.

– Drugi stadijum je zacenjivanje, koji karakterišu napadi kašlja sa zacenjivanjem. Vrlo često se zacenjivanje završava povraćanjem. Kašalj i zacenjivanje remete funkciju disanja, tako da mogu nastati hipoksemija i apnička kriza. Takođe, za vreme zacenjivanja mogu da se jave različite mehaničke komplikacije, kao što su povećan pritisak u lobanji, grudnom košu i trbuhu. Ovaj stadijum traje 2 do 3 nedelje. Izolacija obolelog do treće nedelje zacenjivanja, naročito je to važno za decu u čijim porodicama postoje odojčad, mala i bolesna deca, za koje ova bolest može biti i smrtonosna.

Najčešća komplikacija usled ovog stanja je upala pluća.

Komplikacije bolesti su vrlo ozbiljne

Klinički oblici variraju od lakših do teških formi koje su uglavnom praćene komplikacijama poput bakterijske upale pluća, zapaljenja srednjeg uva, zapaljenja creva, krvarenja, upale mozga i poremećaja stanja svesti. Upale mozga mogu da ostave kod dece traje posledice, psihičku zaostalost, govorne mane, epilepsiju.

ALARMANTNO

Prema podacima SZO obavezna imunizacija je u svetu smanjila incidencu pertusisa za 80 %, ali poslednje dve decenije beleži se porast obolelih. SZO procenjuje da godišnje oboli skoro 240 miliona dece mlađe od 5 godina sa mortalitetom od 4 %.

Poslednji stadijum je stadijum rekonvalescencije ili oporavka, kada se kašalj smanjuje, opšte stanje se poboljšava.

– Do potpunog ozdravljenja može proći 2 do 3 nedelje, nekad i do dva meseca.

Terapija koja se primenjuje kod velikog kašlja je antibiotska i simptomatska – uglavnom je usmerena protiv kašlja.

– Takođe je važan način ishrane dece, koji se bazira na male i kalorične obroke, hraniti ih nakon zacenjivanja kako bi se se izbeglo provociranje kašlja i povraćanje. Dete ne hraniti pred spavanje, jer inače noću češće kašlje.

Imunizacija sprečava teže forme bolesti

Domovima zdravlja u Srbiji u januaru stiglo je uputstvo koje je sastavio Institut “Batut” da pozovu roditelje čija deca nisu vakcinisana. Razlog je, između ostalog, značajno povećan broj obolelih od velikog kašlja. Vakcina protiv velikog kašlja je u Srbiji obavezna i daje se bebama sa navršena dva meseca, ali jedan broj roditelja, nažalost, odlaže redovnu imunizaciju dece.

Nema trajnog imuniteta

Kako ističe naša sagovornica obavezna imunizacija je znatno smanjila smrtnost kod pertusisa. Vakcina, međutim, ne daje doživotni imunitet, ali zato sprečava nastanak teških, smrtonosnih formi bolesti.

– Samo podizanjem svesti o imunizaciji dece doprineće se zasigurno da ovakve bolesti u jednom trenutku i definitivno budu iskorenjene.

Prеmа pоdаcimа iz Sеrvisа јаvnоg zdrаvljа, оd 1.1.2024. zаključnо sа 31.1.2024. gоdinе, nа tеritоriјi Srbiје priјаvljеnа su ukupnо 253 pоtvrđеnа slučаја velikog kašlja kоd којih је diјаgnоzа pоstаvljеnа оd pоčеtка 2024. gоdinе. U nаvеdеnоm pеriоdu priјаvljеn је јеdаn smrtni ishоd uzrоkоvаn pеrtusisоm коd nеvаkcinisаnоg dеtеtа mlаđеg оd tri mеsеcа.