STRUČNJACI ZA ŠLOG TVRDE DA OVO MOŽE DA SPREČI 80 % MOŽDANIH UDARA: 7 navika koje i sami praktikuju da sačuvaju zdravlje

Moždani udar spada među vodeće uzroke smrtnosti u celom svetu, koji godišnje odnese oko 1,5 miliona života. U Srbiji svake godine moždani udar doživi oko 22 hiljade ljudi, a svega 7.000 ljudi može da se vrati svakodnevnom životu nakon što doživi šlog. Ostatak pacijenata umire ili ostaje da živi sa lakšim posledicama ili teškim invaliditetom.

Ipak, ove strašne brojke mogu biti čak 80 odsto manje, ako bi ljudi usvojili određene navike.

Šta bismo mogli da uradimo da sprečimo moždani udar? Najbolje savete daju nam oni koji se ovom temom najviše i bave – lekari iz Centra za moždani udar Univerziteta Kalifornija u San Francisku. Sledeće navike oni izbegavaju i to savetuju svakome:

1. Sedelački način života

Prema dr Arturu Vangu, direktoru endovaskularne neurohirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Tulejn, jedan od faktora rizika za moždani udar koji se može promeniti je sedelački način života. To znači da ne provodite previše vremena sedeći ili ležeći i da se što više krećete i vežbate.

“Dokazano je da redovna fizička aktivnost pomaže sprečavanju začepljenja krvnih sudova. Ona zaustavlja nakupljanje plaka u arterijama i zato generalno preporučujemo da ljudi praktikuju bar 30 minuta umerene vežbe pet puta nedeljno”, savetuje Vang. To može značiti šetnje, trčanje, vožnju biciklom, baštovanstvo, grupne treninge – ne postoji pogrešan način da se pokrenete.

Shutterstock  

2. Nelečen krvni pritisak

“Ispostavilo se da mnoge stvari koje bismo preporučili za zdrav način života takođe smanjuju rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Ali ako postoji jedan faktor koji ima najviše uticaja, to bi bio krvni pritisak”, kaže dr Entoni Kim, vaskularni neurolog.

“Ako biste uzeli čarobni štapić i mahnuli njime i odjednom eliminisali visok krvni pritisak kod stanovništva SAD, bilo bi 60% manje moždanih udara. To je vodeći faktor rizika za moždani udar i mi ga nazivamo tihim ubicom jer ga pacijenti često ne osećaju; morate ga proveriti, nadgledati i lečiti”, tvrdi Kim.

3. Preskakanje redovnih pregleda

“Pacijent nikada ne bi znao da mu je krvni pritisak visok, ne bi znao da li ima visok holesterol osim ako se sve ovo rutinski ne testira ili pregleda na redovnoj kontroli”, objašnjava dr Vang.

4. Pušenje

Prema rečima Kim i Vanga, jedna od navika visoko na listi navika koje treba izbegavati jeste pušenje.

“To definitivno povećava rizik od moždanog udara i srčanih bolesti”, tvrdi Kim. “Pušenje izaziva sužavanje krvnih sudova tokom vremena, što na kraju može dovesti do blokada protoka krvi do dela mozga, što je u suštini moždani udar”, objasnio je on.

Shutterstock  

5. Preterivanje s alkoholom

Dr Kim tvrdi da postoji “povezanost između prekomerne upotrebe alkohola i rizika od srčanih bolesti i moždanog udara”. Prema smernicama Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, žene ne bi trebalo da piju više od jednog alkoholnog pića dnevno, a muškarci više od dva.

6. Loša ishrana

Pravilna ishrana je takođe važna za upravljanje rizikom od moždanog udara. To znači umerenost sa hranom koja je puna zasićenih masti, šećera i soli, rekao je Vang.

7. Nemar prema zdravlju

Neke stvari mogu da prođu same od sebe, ali neke ne. Najugroženiji su pacijenti koji su već imali moždani udar, a oni znaju da budu potpuno bezbolni i zamaskirani iza drugih simptoma. Zato je važno da znate da prepoznate “tihi” moždani udar. Ovo su neki od simptoma šloga:

• spušteno lice na jednoj strani i nesposobnost čoveka da se osmehne
• utrnulost ruku (nemogućnost podizanja)
• nejasan ili iskrivljen govor ili nemogućnost govora
• promena osećaja na ruci ili nozi
• nedostatak svesti o delu tela
• gubitak koordinacije
• gubitak vida