SRPSKI DOKTOR ODUŠEVIO JAVNOST: DR NESTOROVIĆ: Infarkt je “žuti karton”, evo kako da nastavite dalje!

Smeh je povezan sa lučenjem endrofina, pričinjava zadovoljstvo, opušta nervni sistem, menja pogled na stvarnost.

“Dopamin je transmiter u mozgu koji kontroliše centre za zadovoljstvo. Učestvuje u regulaciji kretanja, kao i emotivnim reakcijama. Omogućava nam da vidimo moguću nagradu za odredjeni vid ponašanja, ali i da posegnemo za njom”, kaže doktor Branimir Nestorović navodeći radove naučnika objavljene u Psychology Today.

“Ima mnogo članaka na internet o dopaminu, a ovaj članak preuzet iz Power of Positivity, uz neke sopstvene primedbe ukazuje na mogućnosti povišavanja nivoa dopamina i povećavanja osećaja sreće, danas tako redak.

“Mnogi ljudi postaju zavisni od alkohola, droge, seksa, pornografije, internet, šopinga, zbog njhovog trenutnog efekta zadovoljstva. Na duge staze, medjutim, sve ove aktivnosti snižavaju nivo dopamina, povećavajući osećaj nezadovoljstva. Stoga osoba povećava stimulus, ali je efekat sve slabiji, a povratna reakcija nezadovoljstva sve jača”. Treba imati na umu da je na samom početku zavisnosti skoro uvek prisutno nezadovoljstvo (nizak dopamin), koje i pokreće mehanizam zavisnosti. Jedan rad na ovu temu kaže da je osnova ličnosti sklone zavisnosti nedostatak ispunjenosti iznutra, sa kompenzacijom da se praznina ispuni supstancama, predmetima, dešavanjima koje umanjuju nezadovoljstvo – jedan period vremena”, kaže Nestorović.

“Mozak nauči da ponavljanje odredjenog ritual dovodi do povećavanja dopamina, pa nastaje mehanizam stvaranja loše navike (vidi post o neuroplastičnosti). Dakle, nizak nivo dopamina je reakcija na način života koji osobi ne pruža zadovoljstvo. Bilo da se radi o neadekvatnim uslovima stanovanja, načinu odevanja, visini plate, rezultat je isti – izostaje efekat nagrade i samim tim dolazi do smanjenja nivoa dopamina. Ovaj konflikt se može razrešiti izbegavanjem loših zavisnosti, uz povećavanje zadovoljstava. Ako ne možete da promenite ništa od gore navedenog, ispunite svoj dan stvarima koje vam donose zadovoljstvo (šetnja sa prijateljima, slušanje muzike, čitanje knjiga). Najlepše stvari na svetu su besplatne. Treba se takodje suočiti sa traumatičnim iskustvima iz prošlosti, koje stvaraju fight or flight reakciju (beži ili ostani i bori se)”.

Savet: fokusirajte se na završavanje sitnijih obaveza

“Dopamin se povišava kada smo organizovani, kada završavamo svoje obaveze – male ili velike. Nezavrešene obaveze dovode do napetosti i brige. “Otkačinjanje” jedne po jedne obaveze daje mozgu osećaj zadovoljstva i ispunjenosti. U knjizi Principles of Self-Management, ukazuje se da zadatak koji dovodi do promene u više od 25% rutinskih obaveza osobe, izazive u njoj osećaj nekompetentnosti. Ovo dovodi do osećaja poraza i sabotira sopstveni napor (malodušnost). Obaveze koje menjaju 10% rutine, imaju stimulišući efekat. Stoga izbegavajte da se prihvatite velikih zadataka, za koje niste sigurni da ih možete saladati, već se koncentrišite na sitnije (koji mogu na kraju dovesti do ostvarenja onog krupnijeg zadatka)”.

Savet: Stvarajte

“Koncentrisanje na stvaranje (kako to znaju umetnici) dovodi mozak u stanje tzv. Toka (hiperfokusiranosti). Tada je dopamin veoma visok. Dakle, nađite hobi ili aktivnost u kojoj nešto svarate, bez obzira da li imate talenat ili ne. Ne morate biti umetnik da pravite zanimljive fotografije.
Neutrališite odmah negativne ljude, koji će podsmevati vašim stvaranjima, pokušajte da utvrdite šta su oni stvorili. U većini slučajeva videćete da se radi o nezadovoljstvu sopstvenim životom. Ne dozvolite transfer negativne energije”.

Savet: fizička aktivnos

“Ovaj savet se ponavlja na više mesta. Fizička aktivnost povišava ne samo dopamin, već i serotonin, endorfine. Ne morate intenzivno vežbati, brza šetnja kroz park ili šumu je sasvim dovoljna”.

Savet: vizuelno pratite napredak

“Kada na kalendaru ucrtate broj dana kada niste pušili ili ste išli u šetnju, osećaj zadovoljstva će se povećati. Vizuelni podsetnici su veoma korisni. Nemojte preterivati,mesec dana je period u kome je realno da procenite svoj uspeh”.
Kalendar ima jednu manu, može dovesti do nastanka rurine, koja deluje supresivno na nivo dopamina. Stoga se trudite da aktivnosti budu mešovite i da ih povremeno poremetite nekom dropm vrstom (kratkim, jednodnevnim izletom).

Savet: povisite unos tirozina

“Dopamin nastaje od aminokiseline tirozina. On se nalazi u proteinima, kao i u bademima, avokadu, bananama, teletini, piletini, čokoladi, kafi, jajima, zelenom čaju, lubenici ili jogurtu”.
Uvek zapamtite da je hrana nagrada, a ne obaveza. Postoji razlika koju Francuzi dobro znaju: jesti da preživih i živeti da dobro pojedeš. Tirozin ne prolazi direktno u mozak, pa ne treba preterivati sa uzimanjem hrane bogate tirozinom.

Savet: slušajte muziku

O muzikoterapiji pišem poseban post, ova po Ničeu najviša umetnost je utkana u naš život. Na žalost, neke vrste savremene muzike koriste odredjene frekvence da izazovu zavisnost, čineći je vrstom droge.

Savet: meditacija

“Kao i sa fizičkom aktivnošću, sve više otkrivamo koristi od meditacije (ali o tome uskoro mnogo opširnije). Jedna od današnjih loših navika je prekomerno razmišljanje ili kako to Budisti nazivaju “mozak majmuna”. Prekomerno razmišljanje i zabrinutost dovode ljude u kompulzivno stanje mentalnog bloka. Meditacija prekida ove inhibicije”.

Većina ljudi nema mesto i vreme za višesatne meditacije, ali to nije potrebno. Postoje tehnike o kojima ćemo govoriti koje zadovoljavaju potrebe ljudi, koji ne žele da dostignu Budističke učitelje, već da dovedu svoj duh u stanje zdravlja i ravnoteže.

Švajcarski psihijatar i osnivač analitičke psihologije Karl Gustav Jung bio je mnogo više od čoveka koji je nam je davao koncepte nesvesnog. Jung je bio specijalista na polju ljudskih emocija, fantazija, potreba i staza koje nas vode do konačne sreće.

“Svi smo mi izvori lebdećeg zla. Ja nisam ono čime me život napravi, već ono što sam želeo da postanem”, rekao je Jung u jednom intervjuu.

Čuveni doktor znao je da su ljudi jednako sposobni za užasne i za sjajne stvari. Verovao je da osoba može da shvati sopstvene nade i snove jedino kroz individualizaciju, a ovaj zanimljiv koncept je usko povezan sa značenjem koje je dr Jung smestio u koncept sreće.

Verovao je da je individualizacija proces koji dovodi do ostvarivanja mentalne slobode. Takva sloboda dozvoljava nam da živimo bez straha ili anksioznosti, i da postanemo holistik koji nema potrebu ništa da krije.

Mnogo je načina da čovek postane srećan. Ali, mnogi od njih vode čoveka u zamku pozitivnosti, koja u suštini pogađa samo “vrh ledenog brega”. Ovakve metode su daleko od realnosti i ne nude vam konkretno rešenje, već životu u iluzijama.